Jednom

Published on 01/28,2019

Jednom će se desiti, da ti i ja zaćutimo. Osećam da će tako biti. I onda će sve što smo imali ti i ja otići u ,,materinu,,! Pa ćemo oboje jedno vreme jačati svoj ego na taj način što ćemo biti preponosni na svoje ćutanje. Povremeno ćemo biti besni jedno na drugo, pa onda tražiti jedno drugome najgore u sebi, kako bi opravdali svoje postupke.

Glumićemo tada kako smo srećni i zadovoljni, skrivajući bol i patnju jedno za drugim. 

Nećemo u tim trentcima ni biti svesni da će nas sujeta pobediti i da će biti kasno da shvatimo da u stvari gubimo oboje. Ja tebe, a ti mene. Zauvek!

Možeš li zamisliti da će umreti sve priče, sva pitanja, sva iščekivanja, svi susreti. Da ćemo jedno drugo kako vreme bude odmicalo svakim danom sve više zaboravljati, a kao neki izgovor govoriti kako smo svako za sebe u pravu. 

Ostaće nam prijatelji koje ćemo viđati svaki dan, poneki novi prijatelj, prijatelji sa interneta sa kojima ćemo ostati u kontaktu, a ti i ja više se nikada nećemo ni čuti ni videti do kraja života. 

I niko od nas dvoje neće znati da li je ono drugo živo i zdravo i ništa više o nama nećemo znati, nećemo ni saznati. A vreme će sve izbledeti i jednog dana ma koliko to ne želeli da priznamo jedno drugom ćemo nedostajati. 

A toliko toga imam da ti kažem, ali se sve nekako neda, ne znam zašto se tako montira, ali znam da puno neizrečenih reči i nezavršenih razgovora ostaće u nekoj sehari, jer svaka reč koja nije izgovorena je zlata vredna, a toliko bezvredna. 

Znam da ne pratiš moj blog.Ali, samo Boga molim da naletiš na ovaj post namenjen tebi, da ga pročitaš pre nego što bude kasno za nas dvoje. 

Biće mi žao, biće ti žao. A ne bih želeo da bude tako.

 


Comments

Leave a Reply