San u javi

31 Avg, 2009

Ona

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 23:45

Rođena je pod nekim čudnim okolnostima, još dok se nije ni razvila ljubav među njenim roditeljima. Rođena je posle trenutka odluke da je prvo nemaju, pa imaju. Kad je rođena nije imala ni 3 kile. Bila je sva sićušna, kao neka malena pahuljica umotana u pelene.  

Verovatno ni njeni roditelji nisu bili zreli odgovornosti stvaranja jednog ljudskog života.

 

Možda su tada njeni roditelji umesto da grade ljubav jedno prema drugom, počeli da usmeravaju ljubav prema njoj. A ona je rasla potpuno zaštićena i kao da su svi iz njene bliže okoline pokušavali da je maksimalno svojataju i na neki način razmažuju.

 

Nije bila nametljivo dete, ali je uvek znala šta želi. Skromna, ali ipak zahtevna u nekoj sferi života. Njen stepen inteligencije se pojavio još u periodu pre početka školovanja. Ne retko je pokušavala da sprovede svoju volju i na taj način se bukvalno igrala sa starijima. 

 

Bila je jako živahno dete, ali tu svoju energiju je obično trošila na polupana kolena i izgrebane ruke. Devojčica u suknjici sa modrim kolenima izgledala je pomalo smešno.

 

U školu je pošla ranije pre sedme napunjene godine, jer je znala sva slova i znala da računa, doduše na prste. I onda je počelo školovanje. Deca imaju svoj karakter i ona kao ljudska bića trebaju biti samo kanalisana, bez namere da im se utiče na karakter. Izrastala je gradivši puzzle svoje ličnosti i bivala je sve više jača i otpornija, pravi borac za sve što joj se ispreči na putu.

 

Rođenog brata i sestru nije imala. Niko nije znao zašto? Čak ni roditelji.

Godine su prolazile, a ona je izrastala u lepu devojku sa plavim očima, koje su imale mio pogled. Pa ipak umela je da se brani i da čuva svoju ličnost. Retko da je izgovorila neku glupost i uvek je bila pažljiv slušalac.
Kao i svaki tinejdžer imala je prvu ljubav, i prvi poljubac, doduše sakriven u nekom haustoru ili parku. Kada je završila srednju školu rekla je roditeljima, ja idem da studiram i ne nameravam da se vratim posle studiranja u naš grad!

 

Krenula je sa studiranjem jako uspešno. Nizala je ispite kao bisere i njena ozbiljnost je u tom periodu došla do izražaja. I onda posle tri godine provedenih na studijama se je zaljubila  u dečka koji se je verovatno zaljubio u nju.

 

Ali stanje zaljubljenosti može da potraje i onda se jednom pretoči u ljubav. Ljubav za razliku od zaljubljenosti krije u sebi veliko poverenje i daje sigurnost. Zaljubljenost pak daje samo jedan lep osećaj i more suza, ponekad nizbogčega izbačenih.

Pripovedač ove priče ne zna, da li su bili zaljubljeni i da li su se voleli, ali zna da je jednog dana došlo do njihovog rastanka i da je veza pukla kao mehur od sapunice.

 

Sve njene godine života nikada nije pričala ocu o svojim osećanjima i svojem razmišljanju. Jednog dana kad se sve ovo desilo u njenoj vezi, čula se je sa ocem i sve mu ispričala. Nakon 23 godine njenog života, prvi put su otac i ćerka pričali kao odrasli ljudi i prvi put je ona dobila neizmernu podršku za ono što čini u životu. Pripovedač kaže da se je devojka osetila sigurnije, nikad više nego posle razgovora sa ocem. Kažu da je plakala posle tog razgovora, a otac je skrivao suze.

Verovatno se posle svega devojka sredila, ako nije ja joj kao pripovedač želim puno sreće u životu, ali sam siguran da njen otac žali što je 23 godina sakrivao reči podrške svom rođenom detetu. Rekao bih nikad nije kasno, ali poznavjući njega on sada žali za ispuštenim vremenom njenog odrastanja, skoro neprimetivši da je ona devojčica već odrasla devojka sa shvatanjima koje treba poštovati.

 

Jednom mi je rekao, eto kad bih imao drugo dete, znam da ne bih dopustio da odrasta bez mene, ali sada je kasno!

 

Zamislio sam se posle ove priče, sa pitanjem koliko u stvari vremena roditelji posvećuju svojoj deci i da li ih tek primete kad odrastu i kad se osamostale. Tada je kasno, svi vozovi u to vreme prođu, i nikada više ne prođu tom stanicom života.

Šta se dalje desilo sa junacima ove priče ne znam, ako saznam javiću, mene jako zanima! 

voz 


Komentari

Powered by blog.rs