San u javi

28 Avg, 2009

Malo parče neba

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 16:11

Već sam se polako odvikao od pisanja, i svoje pisanje preneo na misli, pa se tako ponekad zamislim i ispisujem reči u svom mozgu, reči koje tamo ostaju zauvek.

Više ni ne gledam koje je godišnje doba, kao oni arapi ili hindusi koji žive u ekvatorijalnoj zoni i nikada ih ne zanima godišnje doba.

Prestao sam i da brojim svoje godine, nekako volim da ih dodajem i ne retko sebe predstavljam starijim, kao oni klinci kojima se dopada neka cura, pa žele da pred njom budu zreliji, jer klinke su uvek volele starije. 

Danas sam pošao na posao malo ranije na svom bajsu već poznatoj meni stazom. I kao da primećujem da točkovi moga bajsa prave brazde jedim delom zemljanog puta, baš one koje mi kazuju da taj JA neko tuda prolazim i još uvek bivam darivan od Boga da imam još jedan novi dan života.

Zastao sam kroz maleni parkić i ugledao klupu ispod velike vrbe koja je napravila ogroman suncobran. Parkirao sam bajs i seo na klupu. Roj misli u mojoj glavi kao da je ušao u košnicu moje svesti najednom je nestao. Dve klupe dalje od mene, sedeo je stariji čovek i sa stisnutim šakama kao da se je molio nečemu. 

Prazno stanje moje svesti mi je jako prijalo. Mislim da mi je to trebalo i kao da sam pronašao ono pravo mesto da u trenutku bar prividno istresem svoje misli u nekakav recycle bin. Moj mozak je u tim trenucima podsećao na ispražnjen rezervoar automobila koji je bio parkiran i koga je peklo sunce i kvasila kiša vremenom koje prolazi.  

U trenutku svoje odsutnosti pala je kap na moje lice i slila se niz obraz. Neko mi je skrenuo pažnju. Bila je to vrba. Pa vrba plače. Da li su se moje misli prenele na vrbu ili ih je ona od mene izvukla, ne znam.Samo je njena suza pala niz moje lice. Nisam brisao tu suzu. Ostavio sam je da se na licu sasuši. Ustao sam, uzjahao bajs i otišao... 

Stvarnost je neminovna.....

 vrba 


Komentari

Powered by blog.rs