San u javi

 

I kad me ne bude više bilo u tvom srcu
Ja ću i tada da ti se prikradem i ušunjam u tvoju sobu
Kao neki dah povetarca koji će kroz prozor proći

A ti dok snevaš neke nove snove i neke ljude strane
Onako podglavljena rukom svojom, rumenog lica
Zadovoljna nekim novim životom, nasmejana u snu

A ja ću nekim nevidljivim prstima, dotaknuti tvoje lice
Ti ćeš tada suzu pustiti, ne znajući da plačeš u snu
Skinuću tu suzu, spakovati u svoje ruke vetrića
I poneti ih sa sobom, da uvek ostanem suzan

Kada se probudiš lice će ti biti suvo,
Pomislićeš da si nešto sanjala
Ali brzo ćeš zaboraviti san, kao što si zaboravila mene.
Blistava, rumenoga lica, sva zadovoljna.