San u javi

Nedelja je, da vas ne davim nekim svojim setnim pesmama. 

Ali vas molim da pogledate ovu moju prezentaciju i zamislite 

se da ipak čovek ima svoju dugu života i da je samo treba ugledati.

Nadam se da će ovakav način postavljanja pps-a biti pristupačan za skidanje 

ovog fajla i lakši nego postavljanjem golih linkova. 

 Uključite zvučnike, i prepustite se mislima ....prijatan dan !

Ovo je jedna od mojih poslednjih pps prezentacija.  

 (kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,66 MB) 

E, lepo ... upravo sam se vratio sa pauze na posao i bukvalno sam ušetao bajsom u firmu. Da dobro sam napisao, bajsom u firmu. Ovog sunčanog jutra napokon došao sam na posao mojim bajsom, i tako sam se svo vreme smeljuljio u vožnji, da sam možda nekome bio čudan?!

Ali ja toliko volim svoj bajs, da sam i po onoj najvećoj zimi par puta vozio po nekim zaleđenim krajevima.

Danas sam u vreme pauze otišao do kuće, i natrag na posao, i toliko mi je srce bilo ispunjeno zbog toga da sam zaboravio na sve negativne stvari koje me okružuju u poslednje vreme. Vozeći se, primetio sam da su ljudi iako je ogrejalo sunce, nekako još uvek u onom depresivnom stajlingu lica, koji je verovatno posledica ove zime. I sve su nekako obučeni u nekim mračnim bojama odeće da sam im ja nekako prkosio u svetlo-plavim farmericama, sivo-maslinastoj jakni, crno-narandžastim patikama i mojim bajsom ,,crvene boje,, I dok sada ovo kuckam, ja se smeljuljim.

Današnja pesma koju ovde postavljam je pesma iz koje je nastao pps, koji sam danas napravio. Još uvek su sveža slova na ovum pps-u tako da se ne umažete.

Gledam te

Gledam te svakog jutra kako spavaš kraj mene,
i ko zna šta sanjaš, sigurno neke lepe snove,
protkane čipkama i plišanim medama.
Gledam te svakog jutra kad ustajem u praskozorje,
i to tvoje prelepo rumeno lice, kao pamuk meko.
Gledam te svakog jutra srećnu u snu,
sa kosom dugom, kako je razbacana po perjanom jastuku.
Gledam i tvoje bele duge prste, koji jastuk grle
i želim da te tako zagrlim i pribijem uza se
svu onako mekanu i zanosnu.
Ne budi anđela dok spava.
Gledam te anđele.

 Evo linka za moj novi PPS

http://www.sendspace.com/file/w4yfhy

 

Tekst koji sledi sam napisao i od njega napravio svoju PPS, prezentaciju.  Imajte prijatan dan !

 

Jednom, ne tako davno živeo je jedan čovek u svom malenom svetu, okruženom onako kako je on želeo da ga stvori za sebe.

Voleo je ljude oko sebe i oni su njega voleli, radovali mu se, i skoro svi koji su ga poznavali želeli su da razmene koju reč sa njime...

Imao je on i svoje ljubavi u životu i voleo je i bio voljen. Toliko voljen, da ga one i sada pamte..

Ali ne ide sve u životu onako kako zamisliš. Tu si sa ljudima, svaki dan, okružen pažnjom, ali ti ostaje u srcu neka praznina, koju godinama pokušavaš da popuniš... I misliš, da ćeš baš ovog dana uspeti ... “Da od života napraviš radost i nadaš se da je došao dan, tvoj dan". Ali dani prolaze, a praznina ostaje, ostaje nepopunjena ... I čovek se povlači u sebe i tone u nekom svom svetu..

Godine su prolazile, a čovek je čekao da mu se pojavi neka nova ljubav i popuni mu prazno srce... Čekajući je ostareo, kose su mu postale sede, izraz lica, ostao onakav kakav je bio davno... Njegova prava ljubav se nije pojavila. I svaki dan i svaki čas, kao da je tu svoju ljubav, čekao na svom pragu. Na pragu svog života. Tužno lice čoveka umivale su kapi kiše koje su se slivale niz njegove obraze i utapale sa suzama...

Jednog dana, na vratima mu se je pojavio jedan odrpani prosjak… “Čovek mu je poklonio prsten koji je čuvao godinama za svoju ljubav. Prosjak ga je upitao, zašto to radi ? “Zato što znam da se ta ljubav koju godinama čekam i kojoj je bio namenjen ovaj prsten nikada neće pojaviti. Toliko godina sedim na ovom pragu i tek danas sam shvatio da je moja sreća umrla... Uzmi ovaj prsten, prodaj ga, živećeš neko vreme od njega..ja sam živeo sa ovim prstenom godinama... Čovek se okrenuo, ušao u kuću, zatvorio vrata i neki kažu da ga više nikada nisu videli ...... Priča se da je otišao daleko, daleko od svog kućnog praga i da u nekim dalekim zemljama, sa slamnjemim šeširom na glavi sedi ispred kuće u divljini i zajedno sa kišom isplakuje svoj život.

Zato ti koji ovo budeš čitao upitaj sebe, da li si pronašao svoju ljubav? Ako jesi, čuvaj je i zalivaj, ljubav je osetljivija od svih biljaka koje kroz život negujemo. Ali za uzvrat traži, bar malo parče poštovanja i razumevanja. I biće ti dobro u životu. Kad pogledaš u vedro nebo, ugledaćeš mnoštvo zvezda. Te zvezde nisu slučajno na nebu. One su na njemu da te podsete da svakog dana trebaš da jednu pokloniš svojoj ljubavi, a da istog dana jednu dobiješ i ti... Ta zvezda u tvojoj ruci, darivana od tvoje ljubavi ima sjaj koji ti pokazuje pute kako se ljubav čuva. I onaj potok koji teče, ne teče slučajno. Svaka kap vode iz potoka koju ti draga osoba, stavi na lice ispisuje reči najlepših ljubavnih priča. I ona pahulja snega koja leluja sa neba i padne ti na lice nije obična pahulja Kada ti je draga osoba, ukloni svojim prstima sa lica, ona postaje pahulja ljubavi vaše.

Upamti, da svaki život ima svoju ljubavnu priču. I ne dozvoli da se ona jednom ispriča i kao svitak starog papira odloži u neku prašnjavu policu. Upravo ti si ta osoba, koja trebaš da napišeš ,,ljubavnu priču,, koja ostaje večna.

Znam da možeš – Želiš li?

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,23 MB)