San u javi

27 Nov, 2008

Neispričana priča

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 15:32

Šta sve ljubav može da uradi, postavljao sam sam sebi pitanja ali nikada nisam imao odgovor. 
U tom sklopu emotivnog naboja u ljubavi se dešavaju ,,ljubavne erupcije,, za ko je sam shvatio da samo ojačavaju ljubav kao kad gradiš zgradu i zalivaš gvožđe betonom. 
Osetio sam kako izgleda kad sa voljenom ratuješ emocijama i kad znaš da taj rat niko ne dobija, shvatiš da on u stvari nije ni potreban, ali potrebno je da sve te emocije utrošiš na voljeno biće. 
Kada bi neko prišao i opalio mi šamar, ja bih mu uzvratio. Ali njoj, njoj je bilo sve dozvoljeno. Čak i da me fizički povredi i opali šamar, iako to ona ne bi uradila. 
Shvatio sam da sam postao njena svojina koju je ona čuvala kao najdraži biser i često bi se u šali kačili onim tinejdžerskim razmišljanjima : ko koga više voli? 
U stvari oboje smo jedno drugo voleli ludo da bi mogli mnogi da nam pozavide. 
LJubav o kojoj bi i knjiga napisana o njoj mogla da postane bestseler. Bila je to naša ljubav. Njena i moja. Jaka kao stena, lepa kao planinska orhideja i nadasve čežnjiva. 
U tim čežnjama jedno za drugim, dešavalo se da potonemo i da ja kao neodrasli dečak saspem njoj u lice uvrede koje bi je pokosile, ali je ona bivala iznad mene i uspevala da pobedi moju nesigurnost i moju nepromišljenost. Grešio sam priznajem. Kajem se. Ali sam grešio u toj reci ljubavnih emocija koje su sve moje puteve usmerivali ka njoj. 
Na kraju sam shvatio ko je ona i koliko se trebam boriti za njenu ruku, njen dodir, njen pogled. 
Kako je vreme prolazilo, ona je smirivila nemirnog duha i meni i moje biće usmerivala ka nekim mirnim i sigurnim vodama. Jer nadasve želela da mi stvori sigurnost. Osetila je nemir velikog dečaka u meni i znala kako da ugasi taj plamen koji se širio mojim bićem. 
I sada znam, znam ko je ona i ko ju je poslao. Sve znam!

 


Komentari

  1. :))))
    divno...CUVAJ TOG ANDJELA... :)

    Autor nastasja — 27 Nov 2008, 16:05

  2. Da je nisi voleo ne bi ni bio svestan a ni priznao da si gresio. Tesko je to priznati...

    Autor shadow — 27 Nov 2008, 17:43

  3. Cvetak :))))

    Autor antistresna — 27 Nov 2008, 18:57

  4. nastasja & shadow

    nastasja, ja čuvam ono što se može sačuvati, a znam da može

    shadow, ja pravim greške. Znam da ih pravim, ali te greške nisu zlobne, ali opet nazivaju se ,,greške,,

    Autor vladica — 27 Nov 2008, 19:05

  5. antistresna, zanovetak ;)

    Autor vladica — 27 Nov 2008, 19:06

  6. Ti si barem saznao...neki nikad nece saznati...!

    Autor jadranka — 27 Nov 2008, 19:31

  7. POstoje i ljudi vrelije krvi i snaznijeg temperamenta...
    Svadje nisu svadje,ako se posle natope poljupcima.
    To su ljubavni ratovi.
    Gde nema ljubavi,nema ni rata.

    Autor stepskivuk — 27 Nov 2008, 19:37

  8. Zemljak, imas odlican blog samo nastavi ovako :-)

    Autor Caka — 27 Nov 2008, 21:45

  9. auuuu kakva ljubav. I kako napisano!!
    Vladice, ovo je tvoj naljepši post, a bezbroj sam ih pročitala.

    Autor donna — 27 Nov 2008, 21:59

  10. Bravo, baš onako kako se to u čoveku zapravo zbiva.

    Autor promenaideja — 27 Nov 2008, 22:51

  11. jadranka, neki jednostavno ne vide i ne žele da vide...

    stepskivuk, ima nešto u tvojim rečima

    Caka, odokle si?:)

    donna, hvala što misliš tako :)

    promenaideja, pa eto ja to onako iz mojih emocija ...

    Autor vladica — 28 Nov 2008, 13:00


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs